Zašto za žene nema mesta u matematici?

Za proteklih 90 godina najprestižnije matematičke nagrade dodeljene su više od 200 puta. Samo pet dobitnica su žene - njima je pripalo ukupno sedam nagrada.

Matematika je očito predugo bila svet rezervisan za muškarce. Prvo formalnim zabranama, kasnije nepisanim pravilima i nepravednim uslovima, žene su ostale skrajnute iz ove fundamentalne nauke. Šest najvažnijih svetskih priznanja u matematici - Fildsova medalja i nagrade Abel, Šo, Volf, Kraford i Breakthrough - dodeljeno je ukupno 217 puta tokom proteklih 90 godina, ali su samo sedam puta laureati bile žene, prema podacima časopisa „Nature“.

Slika se danas menja, a ovo je pet žena koje su svojim radom prekrajale istoriju.

Dve matematičarke osvojile su četiri od tih sedam priznanja. Francuska matematičarka Kler Voazen dobila je nagradu Šo 2017. i Krafordovu nagradu 2024. godine, dok je iranska matematičarka Marijam Mirzahani 2014. postala prva žena koja je dobila Fildsovu medalju, a 2020. joj je posthumno dodeljena nagrada Breakthrough u matematici, prenosi vijetnamski portal VN Express.

Preostale tri dobitnice su belgijska matematičarka Ingrid Dobši, koja je 2023. dobila Volfovu nagradu za pionirski rad na talasićima, američka matematičarka Karen Keskula Ulenbek, prva žena koja je 2019. osvojila Abelovu nagradu, i ukrajinska matematičarka Marina Vjazovska, dobitnica Fildsove medalje 2022. godine.

„Nagrade su jedan od mehanizama kojima se rad i mislioci promovišu u široj zajednici“, rekla je za „Nature“ američka matematičarka Ketrin Leonard, bivša predsednica Udruženja žena u matematici. „Ukoliko žene i pripadnici drugih isključenih grupa i dalje budu izostavljani, njihov rad neće biti slavljen niti predstavljan drugima.“

Kler Voazen

Voazen je 30. januara 2024. postala prva žena koja je dobila Krafordovu nagradu za matematiku. Kraljevska švedska akademija nauka odala joj je priznanje „za izuzetne doprinose kompleksnoj i algebarskoj geometriji, uključujući Hodžovu teoriju, algebarske cikluse i hiperkelerovu geometriju“.

Sedam godina ranije, nagradu Šo za matematičke nauke za 2017. podelila je sa Janošem Kolarom, profesorom matematike na Univerzitetu Prinston, za „izuzetne rezultate u brojnim ključnim oblastima algebarske geometrije, koji su transformisali ovu oblast i doveli do rešavanja dugogodišnjih problema za koje se činilo da su nedostižni“, saopštila je Fondacija Šo.

Nagradu Šo osnovao je pokojni hongkonški medijski magnat Ran Ran Šo, a od 2004. dodeljuje se svake godine za izuzetna dostignuća u astronomiji, naukama o životu i medicini i matematičkim naukama. Svaki dobitnik dobija medalju, sertifikat i 1,2 miliona dolara.

Rođena 1962. u severnom predgrađu Pariza, Voazen je još kao dete razvila ljubav prema matematici, uz podršku svog oca. Već sa 12 godina bila je opčinjena algebrom i načinom na koji apstraktno razmišljanje može da objasni konkretne probleme.

„Bilo je divno tako potpuno razumeti kako stvari funkcionišu“, rekla je u intervjuu za UNESCO nakon što je 2019. proglašena dobitnicom nagrade „L'Oréal-UNESCO za žene u nauci“.

Ona je matematička otkrića često opisivala kao kreativni poduhvat.

„Ne bih za sebe rekla da sam umetnica, ali tačno je da morate biti kreativni da biste bili dobri u matematici“, rekla je 2016. za francuski „CNRS Le Journal“.

Iako je rekla da se tokom sopstvene karijere nije lično suočavala sa rodnom diskriminacijom, Voazen smatra da mnoge naučnice i dalje dobijaju manje priznanja od svojih muških kolega.

„Mislim da žene moraju da ulože veći napor od muškaraca, posebno na početku karijere, kako bi ih smatrali ozbiljnim istraživačima.“

Tvrdila je i da se žene u matematici prečesto posmatraju kao manjina, umesto kao „naučnice među naučnicima“.

Marijam Mirzahani

Mirzahani je 2014. ušla u istoriju kao prva žena i prva Iranka koja je dobila Fildsovu medalju, čime je okončano gotovo 80 godina tokom kojih su svi dobitnici bili muškarci.

Fildsova medalja, koja se često smatra najvišim matematičkim priznanjem za mlade istraživače, dodeljuje se svake četiri godine. Međunarodna matematička unija može je dodeliti najviše četvorici matematičara mlađih od 40 godina. Pre pobede Marijam Mirzahani, svih 52 dobitnika bili su muškarci.

Medalju je dobila za revolucionarni rad na dinamici i geometriji Rimanovih površi i njihovih prostora modula. Njena istraživanja bavila su se geometrijom i ponašanjem zakrivljenih površi, unapređujući znanje u čistoj matematici i utičući na teorijsku fiziku i kvantnu teoriju polja.

Marijam Mirzahani rođena je u Teheranu 3. maja 1977. godine. U početku je želela da postane književnica, pre nego što je tokom srednje škole otkrila strast prema matematici. Osvojila je zlatne medalje na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi 1994. i 1995, a na svom drugom nastupu ostvarila je savršen rezultat.

Nakon što je diplomirala na Tehnološkom univerzitetu Šarif, doktorirala je na Univerzitetu Harvard u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je ostvarila pionirske rezultate u geometriji. Kasnije se pridružila profesorskom kadru Univerziteta Prinston, a 2008. prešla je na Univerzitet Stanford.

Radila je gotovo do same smrti. Preminula je od raka 17. jula 2017, u 40. godini. Iza nje su ostali suprug Jan Vondrak i njihova ćerka Anahita.

Godine 2020. posthumno joj je dodeljena nagrada Breakthrough u matematici za teorijski rad na geometriji i simetriji zakrivljenih površi. Nagrada Breakthrough odaje priznanje vodećim naučnicima sveta, a svaka nagrada u oblastima nauka o životu, fundamentalne fizike i matematike vredna je tri miliona dolara.

Karen Ulenbek

Karen Ulenbek je 2019. postala prva i, za sada, jedina žena koja je dobila Abelovu nagradu, jedno od najviših priznanja u matematici, za istraživanja koja su promenila i matematiku i teorijsku fiziku.

Abelova nagrada često se opisuje kao matematički ekvivalent Nobelovoj nagradi. Ulenbek je priznanje dobila „za pionirska dostignuća u geometrijskim parcijalnim diferencijalnim jednačinama, gejdž teoriji i integrabilnim sistemima, kao i za fundamentalni uticaj njenog rada na analizu, geometriju i matematičku fiziku“, naveo je Komitet za Abelovu nagradu.

Hans Munte-Kos, predsednik Komiteta za Abelovu nagradu, rekao je da su njena istraživanja „dramatično promenila matematički pejzaž“.

Rođena je 1942. godine u Klivlendu, u američkoj saveznoj državi Ohajo. Kao dete je zavolela čitanje, a to interesovanje postepeno ju je odvelo ka nauci i matematici. Studirala je na Institutu Kurant Univerziteta u Njujorku, a doktorirala je 1968. na Univerzitetu Brandejs.

Uprkos akademskim dostignućima, na početku karijere suočavala se sa široko rasprostranjenom diskriminacijom. Nakon doktorata predavala je na Masačusetskom tehnološkom institutu i Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, ali je teško uspevala da dobije stalno mesto na fakultetu, prema podacima Nacionalne fondacije za medalje za nauku i tehnologiju.

Sećala se da su joj govorili „da ljudi ne zapošljavaju žene, da žene treba da idu kući i rađaju decu“.

Ulenbek je ipak izgradila jednu od najuticajnijih karijera u savremenoj matematici. Dobila je stipendiju Makartur 1983, a 1987. postala je profesorka na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, gde je ostala duže od tri decenije.

Marina Vjazovska

Vjazovska je 5. jula 2022, sa 37 godina, postala druga žena koja je dobila Fildsovu medalju. Priznanje joj je uručeno na ceremoniji na Univerzitetu Alto u Helsinkiju.

„Tužna sam što sam tek druga žena“, rekla je Vjazovska u saopštenju. „Ali zašto je tako? Ne znam. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti.“

Vjazovska, stručnjakinja za teoriju brojeva, nagrađena je za rešavanje problema pakovanja sfera u osam i 24 dimenzije, odnosno za pronalaženje najefikasnijeg načina raspoređivanja sfera u prostoru. Taj problem ostao je nerešen duže od 400 godina.

Rođena je u Kijevu, u Ukrajini, 2. decembra 1984. godine, a interesovanje za matematiku razvila je još u ranom detinjstvu. Diplomirala je na Nacionalnom univerzitetu Taras Ševčenko u Kijevu, zatim završila master studije u Nemačkoj, a 2013. doktorirala na Univerzitetu u Bonu. Kasnije se pridružila EPFL-u, gde je sa 33 godine postala redovna profesorka.

Vjazovska je matematiku često opisivala kao istovremeno vizuelnu i intuitivnu.

„Proučavanje čiste matematike pomalo je kao čitanje knjige sa ilustracijama“, rekla je 2022. za EPFL. „Slike su povezane sa tekstom, ali se ne podudaraju potpuno sa napisanim rečima.“

Ingrid Dobši

Ingrid Dobši je 2023. osvojila Volfovu nagradu za rad koji je promenio savremenu obradu slike i signala. Fondacija Volf odala joj je priznanje „za rad na teoriji talasića i primenjenoj harmonijskoj analizi“. Volfova nagrada ustanovljena je 1978. i spada među najprestižnija svetska naučna priznanja, a dobitniku donosi 100.000 dolara.

Rođena je u Belgiji. Diplomirala je fiziku na Slobodnom univerzitetu u Briselu 1975, gde je kasnije i doktorirala. Njena doktorska istraživanja bila su usmerena na matematičko predstavljanje operatora kvantne mehanike.

Njena fascinacija matematikom počela je u detinjstvu. Uz podršku oca, rano je razvila radoznalost prema tome kako mašine funkcionišu i zbog čega matematički obrasci upravljaju svetom oko nje. Kasnije se prisećala da je, pokušavajući da zaspi, iz zabave računala velike brojeve u glavi, jednostavno zato što joj je to bilo zanimljivo.

Njen rad iz temelja je promenio način obrade digitalnih slika i signala. Matematičke tehnike koje je pomogla da se razviju danas se široko koriste za kompresiju podataka, unapređenje medicinskog snimanja, rekonstrukciju slika dobijenih teleskopima, otkrivanje falsifikovanih dokumenata i otisaka prstiju, podršku bežičnim komunikacijama i kodiranje digitalnih audio-formata kao što je MP3.